VEŠTAČKA INTELIGENCIJA, DRUŠTVENE MREŽE I PSIHOTERAPIJA

Psihoterapijske teme su nešto što je sve prisutnije u svakodnevnom funkcionisanju. Sve je veći broj ljudi koji čitaju knjige sa psihoterapijskim sadržajima. Društvene mreže su često preplavljenje različitim formama postova, videa i sl. kojima je cilj da pruže neke informacije, edukuju u oblasti rada na sebi ili zabave ljude na temu mentalnog zdravlja. Takođe, veštačka inteligencija je nešto što ljudi sve češće koriste za postavljanje pitanja koja su u vezi sa temama koje se obrađuju tokom prihoterapijskog procesa.

DRUŠTVENE MREŽE KAO PSIHOTERAPIJSKA PODRŠKA

Najveći procenat ljudi trenutno poseže za društvenim mrežama kada želi da objasni neko sopstveno stanje, ima neko pitanje ili dilemu. Ljudi čitaju postove, duže tekstove ili u poslednje vreme kratke video snimke. Tokom tog traganja za odgovorima naiđu na različite informacije, od kojih su neke napisane i objavljene od strane stručnih osoba, a neke i od strane osoba čije stručne kvalifikacije nisu do kraja poznate. Neke od informacija budu ljudima korisne i pomognu im da neke stvari sebi objasne i podržavaju rad na svesnosti, dok druge ne samo što nisu podrška već i štete nekim drugim stvarima koje osobe rade za sebe, posebno kada su u pitanju informacije koje su suprotne onima koje klijenti već imaju i koje su čuli od drugih stručnih osoba. Ovo postane posebno zbunjujuće i dodatno opterećujuće.

Takođe, štetno utiče kada osobe svaki trenutak koriste da listaju postove i smatraju da svaki slobodan trenutak treba da koriste za lični rast i razvoj. Rezultat toga je da samo skupljaju veliki broj informacija, koje im je posle teško da obuhvate, primene, smeste i iskoriste za sebe to što saznaju. U stvari kada su samo pasivni primaoci informacija bez sopstvene aktivnosti i postavljanja granica šta im je važno, šta ne i kada je dovoljno.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA I VIRTUELNA STVARNOST KAO PSIHOTERAPEUT

Ljudi su sve otvoreniji za korišćenje veštačke inteligencije za brojne teme, pa tako i za one koje su u vezi sa njihovim mentalnim zdravljem. Često ljudi proveravaju značenje psiholoških termina na ChatGBT-u, ispišu sopstvene simptome i tragaju za dijagnozama, pokušavaju da dođu to tumačenja snova ili drugih informacija koje bi ima pojasnile i pomogle da razumeju neke stvari kroz koje prolaze, kao što su različite traume, gubici i sl.

Različiti chat botovi ljudima mogu da posluže kao izvor informacija koje su opšteg karaktera i nisu prilagođene njihovim specifičnim individualnim potrebama.

Takođe, sve više se koriste različiti socijalni roboti za komunikaciju i zadovoljavanje drugih ljudskih potreba. To kao i sve druge inovacije donosi neke koristi, ali i rizike i zbog toga je potreban kritički odnos prema korišćenju istih. U smislu može da bude koristan za dete sa teškoćama koje razgovara sa socijalnim robotom i predstavlja sigurnosni objekat za to dete, ali isto i štetno za odraslu osobu koja socijalne kontakte u realnosti zamenjuje komunikacijom sa socijalnim robotom i sve više se izoloje i odvaja od relanosti.

Pored toga postoje različiti načini izmeštanja u virtuelnu realnost koje mogu da služe zadovoljavanju nekih emocionalnih potreba kao na pr. za zadovoljstvom, zabavom i sl.

Sve navedeno može da bude korisno ako se koristi uz kritičko razmišljanje, proveru, umereno i za stvari koje su osobi potrebne.

Ljudi mogu da nađu neke korisne informacije i objašnjenje za različite psihoterapijske termine, vežbe za relaksaciju i rad na svesnosti, ali u svemu tome osoba ostaje sama. Ako dođe do nekog korisnog uvida, doživljaja dok radi vežbu nema kontakt i relaciju sa drugim ljudskim bićem za razmenu. Svi ovi izvori podrške ako se dugotrajno i svakodnevno koriste mogu dovesti do smanjenja oslanjanja na sopstvene mogućnosti i kapacitete a podstaći zavisnost od tehnologije i povećati osećanja usamljenosti i izolacije.

PSIHOTERAPEUT I PSIHOTERAPIJSKI PROCES KAO PODRŠKA KLIJENTIMA

Tokom psihoterapijskog procesa klijenti dobijaju podršku stručne osobe koja im sa jedne strane pruža odnos, emocionalnu povezanost i uvažavanje, a sa druge strane stručna znanja i iskustva prilagođava svakom klijentu, njihovim potrebama i ličnim pričama. Prema tome relacija psihoterapeut klijent pruža klijentu individualni pristup i daje mu mogućnost da ispriča sopstvenu priču, da je čuje drugo ljudsko biće, da prepozna sopstvene potrebe i dobije baš ono što je u skladu sa njima, a to je isceljenje primarnih trauma i drugih rana koje su nastale u odnosima, ali u odnosima koji su hranljivi se i leče.

Zadatak psihoterapije je da osnaži osobu da se poveže sa sopstvenim snagama kapacitetima i radi na samoaktuelizaciji. Tokom psihoterapijskog procesa osobe aktivno učestvuju, prate sopstvene potrebe i u relaciji sa stručnom osobom razvijaju veštine koje koriste tokom svakodnevnog života i sa drugim ljudima. Prema tome kontakt psihoterapeuta i klijenta koji predstavlja verbalnu i neverblanu komunikaciju, podržavajući ljudski odnos, je nešto što klijent može da dobije samo u okviru psihoterapijskog procesa. Psihoterapija pomaže unapređivanju društvenog života i razvijanju boljeg odnosa sa sobom i sa drugima. Podjednako se motiviše autonomija i zajedništvo.

ZAKLJUČAK

Kada društvene mreže ili veštačku inteligenciju koristite za edukaciju i dobijanje informacija koje Vam znače za rad na sebi podelite sa psihoterapeutom. Teme koje su Vas podstakle i procesi koje ste pokrenuli nastavite da obrađujete uz podršku psihoterapeuta to je dobar način korišćenja različitih izvora i vrste podrške.

Takođe, postoje jako dobre knjige sa velikim brojem praktičnih vežbi koje mogu da budu dobre za početak rada na svesnosti i prikupljanja različitih informacija. Međutim, kada samo skupljate informacije i ne osećate se bolje, kao i ako ne možete da primenite to što znate, važno je da imate podršku psihoterapeuta.

Prema tome, društvene mreže, veštačka inteligencija, literatura sa pishoterapijskim temama ne može da zameni psihoterapijski proces i odnos, relaciju koju grade klijent i psihoterapeut, kao ni podršku stručne osobe koja je uz klijenta kontinuiranu i u različitim fazama procesa ličnog rasta i razvoja, što podrazumeva i sve očekivane promene, ali i zastoje, teškoće i sl. Međutim, sve ovo može da bude jako dobra podrška i dopuna psihoterapijskom procesu i najvažnija je Vaša procena o tome šta Vam je potrebno i korisno.

Bojana Brkić Stojanović,

geštalt psihoterapeut