PERFEKCIONIZAM

ŠTA JE SVE PERFEKCIONIZAM?

Perfekcionizam se najčešće povezuje sa osobama koje su uredne, sve im je besprekorno složeno, vrlo su precizne u svemu što rade. Međutim, to je samo jedna strana perfekcionizma. Perfekcionizam se manifestuje mnogo šire i u drugačijim oblicima, koje na prvi pogled ne bi mogli da povežemo sa perfekcionizmom. Prethodno opisani oblik perfekcionizma može jako dugo da se održava zato što osobi donosi dobiti u smislu pohvala od strane drugih i osećaja ličnog uspeha. Međutim, ako se primenjuje u svim aspektima života i to jako dugo može da dovede do unutrašnjeg osećaja praznine i na kraju do sagorevanja. Na  drugom polu perfekcionizma mnogo ranije je jasno da osoba treba nešto da menja, zbog toga što često dovodi do usporavanja mnogih procesa, pa i zastoja. Osobe često u sebi imaju mnogo ideja, prerađuju veliki broj scenarija kojim putem bi mogle da krenu, ali spolja ništa nije vidljivo i ništa ne pokušavaju. U stvari iz perfekcionizma i visokih očekvianja od sebe oni ništa ne pokušavaju, a iza je najčešće stah od greške. Šta će za mene značiti ako ne uspem? Ako mi je to mnogo važno a ne uspe, ja ne znam šta ću dalje. Još mnoge slične stvari su u pozadini ovakvih zastoja. Zbog toga se često dešava da počinju različite stvari, ali pre nego što završe jednu, počinju sledeću ili rade mnogo stvari u isto vreme iz straha ako se fokusiraju to neće uspeti i onda neće imati rezervnu opciju. Najčešće je iza svih ovih manifestacija perfekcionizma osećaj nedovoljnosti. Dobit od ovog drugog pola može biti održavanja neutralnog statusa. Osobe dobijaju da ne pogreše, zato što i ne pokušavaju, a kada ne pokušavaju duži vremenski period dolazi do zastoja. Nema ličnog rasta i razvoja, tj. nema neuspeha, ali nema ni uspeha.

PERFEKCIONIZAM I UTICAJ NA PROFESIONALNI RAZVOJ

Jedan od načina na koji perfekcionizam može uticati na profesionalni razvoj jeste maksimalno zalaganje, a u isto vreme i osećanje da nikad nije dovoljno ili još preciznije da uvek može još i da uvek može bolje. Naravno ovaj način funkcionisanja do jedne tačke razvoja i jeste koristan, pošto osoba mnogo nauči, razvije veštine, ali ako taj način funkcionisanja traje jako dugo na jedan način koji isključuje spontanost i fleksibilnost, može dovesti do sagorevanja.

Prethodno opisano je nešto što je očiglednije i što ljudi češće dovode u vezu sa perfekcionizmom. Međutim, postoje načini na koje perfekcionizam utiče na profesionalni razvoj, a da ih je teže prepoznati i povezati sa temom perfekcionizma. To je često pojavljivanje i odustajanje od sopstvenih ideja, započinjanje nekih stvari i prekidanje kada naiđu prepreke ili ne uradimo nešto kao što smo očekivali i želeli. Ovo brzo odustajanje, odlaganja da se nešto počne je povezano sa perfekcionizmon na taj način što osobe imaju visoka očekivanja od sebe, pa pokušavaju što detaljnije da razrade plan, a u stvari nisu napravili ni prvi korak koji vodi ka realizaciji, a kada se I pokrenu ka realizaciji neke prve stvari koje nisu bile u skladu sa njihovim planom mogu da ih odvedu od te ideje, da se brzo razočaraju i potvrde sebi da ni ovaj put nije, uspelo, da nije drugačije i da nikad neće biti. Ako na ovaj način duže vreme funkcionišu bez rada na ovim temama može doći do potpunog zastoja, pojavljivanja anksioznosti, depresije i sl.

PERFEKCIONIZAM U ODNOSU PREMA SEBI

U odnosu prema sebi perfekcionizam se može manifestovati, takođe na više načina. Jedan od njih je strogost prema sebi u smislu jasnih pravila koja sebi postavljamo i od kojih nema odstupanja, uz istovremeno nestrpljenje prema sebi, podrazumevanje svega onog što se uradi dobro i fokusiranost na ono što po mišljenju osobe nije dobro i rad na tome, uz jaku kritičnost prema sebi. Osoba sebi ostavlja veoma uzak prostor za funkcionisanje i ako nema ni malo fleksibilnosti ni spontanosti, to vremenom postaje ekstremni oblik samodiscipline koji nije iz ljubavi prema sebi, već često vođen tuđim i sopstvenim kognitivnim očekivanjima, bez konsultacije drugih delova sebe. Često se u ovom procesu telesni signali i emocije zanemaruju.

Osoba sebi postavlja visoke zahteve uz obavezno biranje težih puteva za dolaženje do postavljenih ciljeva, jer iz njenog ugla vredi samo ako se maksimalno potrudi i nikako drugačije.

Sa druge strane osoba može dugo da idealizuje sopstvenu ideju, da je detaljno razrađuje, planira, odlaže prve korake realizacije, a kada krene razočara se zbog toga što nije sve kao što je razradila u teoriji i razočara se. Najčešće zbog lošeg mišljenja o sebi i o sopstvenoj ideji, brzo odustaju. Ono što gube iz vida zbog perfekcionističkih očekivanja jeste da i najbolje ideje imaju početak, a da početak realizacije bilo čega ima uspone i padove koji su normalan deo procesa ostvarivanja bilo kog cilja i da često mi želimo da to bude brže nego što se dešava u realnosti, ali je jako važan odnos prema sebi tokom proces dolaska do cilja, jer ako sagorimo do cilja, ni cilj nam više neće biti značajan kada ga ostvarimo i nećemo osećati zadovoljstvo. Najčešće kao krajnji rezultat bude da osobe ne mogu ništa da završe ili završe na taj način da se osećaju iscrpljeno i izmučeno.

PERFEKCIONIZAM U ODNOSU SA DRUGIM LJUDIMA

Perfekcionizam na različite načine može uticati na naše odnose sa drugim ljudima. Opisaću smao neke od mogućnosti koje su mi u ovom trenutku u fokusu. Nekad visoka očekivanja koja imamo od sebe možemo preneti i na druge ljude, pa od njih zahtevati sve ono što i od sebe i ljutiti se na njih iz pozicije kako ja mogu, a oni ne. U stvari ono što se dešava tada je da ulazimo u njihov lični prostor, probijamo granice drugih ljudi i pokušavamo da utičemo na nešto što nije do nas i nije naša odgovornost, a to je ponašanje drugih ljudi.

Još neka od mogućnosti na koje perfekcionizam može uticati na naše odnose sa drugim ljudima jeste da imamo visoka očekivanja od sebe, a popuštajući odnos prema drugima. U toj situaciji osoba daje drugima ono što je njoj potrebno, a to je malo blažeg odnosa prema sebi. Ako je ovaj scenario u pitanju osoba često preuzima obaveze drugih i prihvata da radi nešto za druge i kada ne želi, prelazi preko sopstvenih potreba iz različitih kognitivnih izgovora kako u privatnom tako i u profesionalnom kontekstu kao što su: ja ću to brže, nije mi teško… Prema tome sa jedne strane probija sopstvene granice, preuzima previše na sebe uz različita opravdanja, a sa druge strane se ljuti na druge ljude zato što ne rade isto što i on/ona, često su pod stresom, ne znaju gde će pre, najčešće završavajuće sve tuđe pre nego sopstveno. Dok je ono što ta osoba želi, na čekanju, nezadovoljstvo raste. Sve ovo unosi tenziju u odnose sa drugim ljudima povremeno (period odobravanja drugima i povremene impulsivne reakcije, kada osoba ne može više da izdrži pritisak), ali u odnosu prema sebi trajno nezadovoljstvo.

PERFEKCIONIZAM I ANKSIOZNOST

Perfekcionizam, ako osobe ne rade na osvešćivanju načina na koji utiče na njih često može da dovede do anksioznosti bez obzira da li se radi o tome da nas perfekcionizam podstiče da ne stajemo ili dovodi do odustajanja i zastoja.  U onom aspektu gde nam je najdominantiji često ako duži vremnski period funkcionišemo na isti način bez rada na svesnosti i unošenju spontanosti, fleksibilnosti i blagosti u odnos prema sebi, drugima i profesionalnim obavezama dolazi do razvijanja anksioznosti, koja se manifestuje na pr. kroz strah od javnog nastupa, iznošenje sopstvenog mišljenja i različitih drugih ispitnih situacija, kao što su intervjui za posao, polaganje ispita i sl.

Savremeni način života i društvene mreže podstiču perfekcionizam i izazivaju anksioznost kod osoba koje ne uspevaju da dostignu nivo plasiran na društvenim mrežama po pitanju fizičkog izgleda, brendirane gardebore, putovanja, estetskog izgleda hrane koju jedemo i mnogih drugih aspekata života… Ova vrsta pritiska posebno utiče na mlade i najčešće izaziva anskioznost kod njih.

STID

Perfekcionizam često utiče na taj način da idelaizujemo verziju sebe koja želimo da postanemo i razmišljamo na način ako nešto postignemo ili ako ostvarimo to što želimo, onda ćemo voleti sebe i biti zadovoljni. Međutim, ako smo kritični prema sebi tokom procesa ostvarivanja onoga što želimo, pretvorimo proces u nešto što je teško za nas, uz istovremeno osećanje stida u odnosu na to kakvi smo sada i ovde. Uz loše mišljenje o sebi, teško da ćemo uspevati da radimo za sebe nešto dobro. Čak i kada su one kritike koje upućujete sebi istina, ne znači da ako nešto do sada niste ostvarili, nećete ostvariti, kao ni da to znači da Vi niste u redu. Kada razmišljamo da sa nama nešto nije u redu kada nešto ne postižemo stid se aktivira i stepen samopodrške opada, kao i naša mogućnost da realizujemo nešto što želimo postaje teža ili nemoguća.

Zbog toga je veoma značajno voditi brigu o sebi, kao i uslovima koje kreiramo za sebe tokom procesa planiranja i koraka realizacije onoga što želimo.

PERFEKCIONIZAM U RODITELJSTVU

Roditeljstvo je za veliki procenat ljudi jedna od značajnih uloga u životu, zbog toga roditelji često očekivanja od sebe prenose i na decu ili čak često budu strožiji prema deci, nego prema sebi i imaju više očekivanja, koja čak nisu u skladu sa uzrastom dece. To se često manifestuje kroz nestrpljenje da dete ovlada nekom veštinom. Želimo da brzo nauče da se samostalno oblače, obuvaju, igraju, sklapaju prijateljstva i pre nego što smo im dali dovoljno vremena, prostra i podrške da te veštine razviju. Znači nestrpljenje za detetov tempo je nešto gde se ogledaju perfekcionistička očekivanja roditelja, još dodatno pojačana savremenim načinom života u gradovima, gde brojne obaveze koje su nam delom nametnute, a delom smo ih nametnuli sami sebi pojačavaju sve ovo. Dalje očekivanja se vide u pridavanju značaja ocenama i želje da sva deca imaju skoro sve petice, što je svakako manje značajno od toga da deca zavole proces učenja, sticanja novih znanja, razvijanje veština, prepoznavanje sopstvenih potencijala i praćenje istih. Naravno sve ovo podstiče brzi razvoj tehnologije i način života sada i ovde koji kod roditelja podstiče anksioznost da njihova deca neće biti dovoljno dobra za sve što se zahteva od njih da bi bili samostalne osobe. Zbog toga decu upisuju na veliki broj vanvrtićkih i vanškolskih aktivnosti, privatnih časova, kojima iscrpljuju i sebe i decu i gubi se osećaj zadovoljstva i kod dece i kod roditelja.

Zbog toga je veoma značajno da roditelji imaju podršku za brigu o sebi, u smislu unošenja svesnosti u to što rade, koja će im omogućiti fokusiranje. To mogu biti razgovori sa bliskim ljudima, partnerom, individualna psihoterapija ili grupe za roditelje, koje predstavljaju sve značajniji izvor podrške.

PSIHOTERAPIJA KAO RAZVOJ BLAŽEG ODNOSA PREMA SEBI I DRUGIMA

Ako prepoznajete da na bilo koji aspekt vašeg života utiče perfekcionizam, možete da radite na tome. Put bi bio da tražite za sebe sve što Vam je podržavajaću za razvijanje blažeg odnosa prema sebi i drugima.

Ono što je još značajno jeste da ste Vi u redu i Ok takvi kakvi jeste i da ste postigli koliko ste mogli i radili kako ste najbolje znali. Potpuno je u redu da ne bude zadovoljni i da želite više za sebe, a to možete radom na različitim temama, svesnosti kako funkcionišete, da biste mogli da preuzmete odgovornost za sopstvene odluke.

Ako želite sve ovo da radite uz moju podršku kroz individualnu online ili uživo psihoterapiju, budite slobodni da me kontaktirate.

Bojana Brkić Stojanović,

0642814169