Burnout – sagorevanje na random mestu
Burnout je jedna od tema o kojima se mnogo piše i sve prisutnija je u stručnim i svakodnevnim, prijateljskim razgovorima. To svakako nije bez osnova, jer je sve veći broj ljudi u riziku od sagorevanja na radnom mestu ili ima iskustvo burnout-a.
Šta je sve karakteristično za burnout?
Sagorevanje je posledica izloženosti hroničnom stresu koja dovodi do smanjene efikasnosti i motivacije. To je stanje potpune iscrpljenosti.
Ljudi se često osećaju kao da stalno negde žure i nešto rade, a kao da ne postižu sve što žele, da nikad nije dovoljno. Počinju pauze, slobodno vreme i odmore da koriste za posao. Unutrašnja poruka i telesni doživljaj je da NEMA STAJANJA. Takav način života počinje loše da se odražava na ishranu, san i u nekom trenutku dovede do pogršanja zdravstvenog stanja osobe. Obično kada se to desi ljudi požele da se pobrinu i za sebe, odu na bolovanje ili odmor. Kada se vrata sa odmora energija koju su prikupili im potraje nekoliko dana, ako su zadržali stari mehanizama funkcionisanja na radnom mestu. Mehanizam koji je najkarakterističnije jeste strah od propuštanja, puštanja, a to zbog sigurnosti koju pruža osećaj kontrole i da je to što rade u ,,njihovim rukama”. Ovaj mehanizam osobe dodatno pojačavaju radna mesta u kompanijama gde su pod pritiskom rokova, targeta i sl. Mnogo rade, a ono što nedostaje jeste osećanje zadovoljstva zbog urađenog.
Kako se osobe u riziku od sagorevanja ponašaju na radnom mestu?
Oni rade mnogo, vredno, posvećeno. Perfekcionistički se posvećuju radnim obavezama. Ne samo sopstvenim već i obavezama drugih kolega. To su često ljudi za koje kažemo da sve rade, svima pomažu, prvi dolaze na posao, a poslednji odlaze. Međutim, nezadovoljstvo počinju da osećaju kada to očekivanje koje imaju od sebe, prenesu na kolege. Kada kolege nemaju odnos prema radnim obavezama kao oni ili ne mogu da im pomognu kada im je potrebno, a oni su drugima pomagali, razočaravaju se i gube poverenje. Posebno za njih bude stresna situacija ako neko ko je na rukovodećoj poziciji ne primećuje njihov rad kroz pohvale, povećanje plate ili unapređenje. Tada počinju da gube poverenje u sebe, rukovodioca i razočaranje postaje veće i dublje.
Šta sve mogu biti uzroci?
Neki od uzroka mogu biti da smo na ranom uzrastu navikli da mehanizmom ,,dobrog deteta” onog koje sluša I koje je vredno pridobijamo pažnju I ljubav odraslih iz našeg okruženja. Mi smo naučili I kreativno smo se adaptirale na uslove odrastanja tako što smo našu vrednost povezali sa efikasnošću i onim što postignemo, prvo u školi, a kasnije u profesiji kojom se bavimo. To je mehanizam zahvaljujući kome smo preživali, razvili se u osobu koja smo sada I u redu je da mu budemo zahvalni, ali I da osvestimo na koje načine nas sada blokira da budemo ono što mi jesmo. Sada kao odrasli nismo vredni samo ako radimo ono što drugi očekuju od nas, već je važno da budemo svesni da vredimo sa svim onim ko smo, bez obzira na to šta postižemo ili ne postižemo. Naravno da ćemo zadržati očekivanja od sebe da ispunjavamo radne obaveze i da se razvijamo, ali ako nešto ne uradimo kako treba imaćemo poverenja u sebe, da to možemo da promenimo. Ako nemamo poverenja u sebe ili mislimo da nismo važni neko od tema na kojima bi bilo značajno raditi jesu samopoštovanje, samopouzdanje, stid i perfekcionizam. Postavite sebi neka od sledećih pitanja:
- Šta ja to radim na poslu u odnosu sa sobom, kolegama, nadređenima?
- Koji su to moji mehanizmi fukcionisanja na poslu?
- Da li su mi ti mehanizmi poznati iz odnosa sa nekim ljudima iz mog bliskog okruženja?
- Ako jesu koje ili koja je to osoba?
- Da li mi je taj mehanizam sada koristan kao što je bio nekad?…
Kada osvestite šta je to što radite, onda imate mogućnost da radite na tome i odlučite da li želite tako da nastavite ili želite nešto drugačije. Čak i da ne želite ništa da promenite značajno je svesno doneti odluku i preuzeti odgovornost za nju.
Šta raditi ako je neko u riziku od sagorevanja ili već oseća simptome burnout-a?
- Ono što prvo treba da može da uradi jeste odmor ili predah, što je njima najteže.
- Osvešćivanje automatskih reakcija i blokada u poslovnim odnosima kroz prethodna pitanja!
- Osmišljavanje zamenskih ponašanja za automatske reakcije.
- Eksperimentisanje sa novim ponašanjima.
- Pravljenje razlike koja zamenska ponašanje imaju smisla za mene, a koja nisu u skladu sa mnom.
- Na kraju ako nakon svih pokušaja ne dobijete na tom radnom mestu, ono što Vam je potrebno, jedno od potencijalnih mogućnosti jeste promena radnog okruženja.
Kako prevenirati burnout?
Prevencija na radnom mestu je stalno vraćanje na proces, tj. naš odgovor na pitanje zašto to radimo. Odgovor na to pitanje daje smisao našim akcijama i vraća nas na prvobitni cilj zbog čega smo izabrali da se bavimo time što radimo. Pored toga važno je da radom na sebi razgraničimo da odnosi sa nadređenima nisu odnosi sa nama bliskim ljudima iz perioda ranog razvoja, da imamo pravo da tražimo i da pregovaramo u vezi onog što nam je potrebno, pre nego što napustimo neko radno mesto ili sagorimo. Na taj način postavljamo granice u profesionalnom okruženju.
Ono što nam je još značajno jeste postavljanja granica sebi i ljudima iz privatnog okruženja, tako što ćemo biti svesni da zaslužujemo da biramo za sebe ono što je dobro za nas, kao i odnose u kojima smo važni i mi i drugi ljudi. Zbog toga je najbolja prevencija sagorevanju na radnom mestu posvećenosti sopstvenim potrebama u vidu hobija, tj. vremena za sebe, kao i ulaganje energije u prijateljske i porodične odnose. Relacije sa bliskim ljudima od kojih dobijamo podršku i ljubav i kojima pružamu isto je najbolja prevencija burnout-a.