Korona virus (vanredno stanje) – sve što osećate je u redu
Ovih dana posmatram šta nam se dešava, slušam svoje klijente i ljude iz okruženja. Sa jedne strane prisutni su briga, strah, ljutnja, tuga, neizvesnost, a sa druge strane većina se trudi da obavlja svakodnevne obaveze u kući, u vezi dece, radi od kuće i još mnogo toga. Na početku vanrednog stanja su postojali predlozi kako da organizujemo vreme kod kuće, e-knjige, online predstave, virtuelne posete muzejima, a sada mi se čini da je toliko toga, da ne znam koliko dugo bi trebalo da traje vanredno stanje da bi deo toga stigli. Kao da smo dinamiku koja je postojala, a to je da što više toga stignemo, to do liste i slično, samo preneli u kućne uslove.
Onda zastajem i pitam se šta nam to donosi? Od čega se sklanjamao? Šta želimo da izbegnemo? Neko možda ne želi da dođe u kontakt sa sobom i emocijama. Neko ima strah od dosade. Neko ne želi da pokaže drugima da ne može ,,sve“ da postigne, već svakog dana ponovo i ponovo radi da pokaže i sebi i drugima da može. Na taj način oseća da vredi, da je u redu. Svako ima neku svoju potrebu. Šta je Vaša? Sa čim Vi izbegavate kontakt?
Šta god da je razlog, imam utisak da mi ljudi pokušavamo da uvedemo deo kontrole u stvari koje se dešavaju. Kao da nam život nije dovoljno puta pokazao i dokazao da neke stvari nisu do nas i da nekad treba da pustimo. Čini mi se da se delom ponašamo tako i sada kada smo pred novim izazovom zvani korona virus ili COVID-19. Sada se ponovo trudimo da sve radimo, stižemo i znamo kako treba. Ljudi se loše osećaju ako ne znaju šta treba da rade, šta smeju, a šta ne smeju, ako ne stignu sve svakog dana, ako ne mogu da pokrenu posao koji su planirali, ako gube sredstva u privatnim firmama, ako su dobili otkaz, ne rade, a primaju platu i sl. Meni se čini da je sve to u redu. Možda ne znamo šta će biti sutra, nakon vanrednog stanja, šta ćemo raditi, koliko ćemo sredstava imati, ali i to je u redu. U redu je i da budemo tužni, zabrinuti, ljuti, da ne možemo sve svakog dana i da ,,oprostimo“ sebi što nismo svemoćni. Možda ne znamo šta će i kako biti, ali svakako će neki nastaviti gde su stali, neki će naći novi posao, neki će manje raditi, a više se družiti… Ko zna… Prilike su brojne… Ono što sada imamo je da se vraćamo našim kapacitetima i snagama snalaženja u kriznim situacijama, a svakako ih imamo. Ovo nije prva kriza koju smo doživeli, a verovatno ni poslednja. Prema tome, ono na šta nas ova kriza poziva jeste obuhvatanje nekih novih sadržaja, prevazilaženje izazova uz neke stare snage i neke nove koje svi zajedno razvijamo sada i ovde. Te snage i nove veštine ćemo svakako koristiti i kada ovo prođe. Verujmo u sebe i ono što nam polje donosi. Možda neće biti kako smo planirali, ni očekivali, kao što nije ni sada, ali je prilika da učimo sako za sebe i svi zajedno. MOŽDA NE ZNAMO, ALI SE TRUDIMO, POKUŠAVAMO I NE ODUSTAJEMO. TO JE I VIŠE NEGO DOVOLJNO. IPAK, LJUDI, VANREDNO JE STANJE.
NEGUJMO I PODRŽAVAJMO SEBE, DA BISMO BILI NEGUJUĆI I PODRŽAVAJUĆI ZA DRUGE!